lb2

Kako geni utiču na naše zdravlje?

Ljudsko telo se sastoji od oko 50 biliona pojedinačnih ćelija. Većina ovih ćelija ima jezgro, koje sadrži 46 hromozoma. Najveći deo čovekovih gena – DNK nalazi se upravo u hromozomima.

 

DNK, genetski kod, predstavlja nacrt ljudskog tela i sastoji se od približno 3,1 milijarde molekula Otprilike 1% ovog koda čini gene. Svaki gen je uputstvo za telo, obično sa jednom funkcijom. Na primer, određeni geni proizvode različite boje očiju. Svakom funkcijom tela upravlja jedan ili više gena, uključujući i način na koji razgrađujemo hranu ili lekove.

 

Naši geni nisu u potpunosti bez grešaka. Geni svake osobe su blago izmenjeni zbog uticaja životne sredine. Većina ovih promena nema efekta, ali mali broj štetno deluje. Još manji broj može proizvesti blagotvoran efekat. Roditelji prenose ove promene, uključujući  i nedostatke, svojoj deci. Tako je većina naših genetskih mana nasleđena od roditelja.

Pored toga, naši geni su evoluirali da bi nam pomogli da živimo u potpuno drugačijem svetu. Negativni efekti na telo mogu nastati tako što neke od naših genetskih osobina mogu uzajamno delovati sa  savremenim okruženjem. Na primer, genetska predispozicija da se dijetetska mast brzo skladišti i polako gubi bila je korisna je za ljude koji su živeli u dobu kada je hrane bilo malo. Oni su tada imali veće šanse da prežive, jer su njihova tela efikasno koristila masnoću i skladištila je za kasnije. Međutim, u modernom svetu, ova osobina je štetna jer programira telo da se brzo ugoji a sporo smrša.

 

Geni povećavaju rizik od srčanog udara, izazivaju astmu i alergije, uzrokuju netoleranciju za laktozu i mnoge druge poremećaje.

WellGen blog

logo-print-hd-transparent

WellGen newsletter

Prvi saznajte sve najnovije informacije